.. ...Zivim u senci senke, tvoje senke... I znam da znas: jos uvek
sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem. Ne razumem, ne
zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim... To nije osmeh -
to je grc. Ljudi su slepi. Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene
skice, druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice... Ja znam da
znas, jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci praznim danima.
Nestajes. I prica odavno nije fer: lepotica i zver - suvise razno. Sve
je prazno. Prazno je zarazno. Neprolazno. Vracam se njima - zar mislis
da se stvarno ponosim time? U mojoj glavi posle svega sve one nemaju
cak ni ime... ...Samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al' ne vidis i ne cujes, i ne znas koje male stvari se
broje... I dok porazi se roje, plasim se da priznam da postojis, rane
gnoje... I da mi falis... Fali mi dodir, fali mi rec, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice - dosta krivice! Ptice selice
nestaju... Ja ostajem, i svi ti pogledi me plase: prokleti srecni
zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase... Samo moje i tvoje! A gde
smo sad? Gledaj u mene! Nema mene... samo sene i uspomene... samo
tragovi... Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas... Jedan zivot - gde prestajem ja, gde
pocinjes ti. Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi. Jedan
zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti. Jedna ljubav - gde stali smo
mi, gde sad su drugi. Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti.
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi. ...I reci, sta je to
ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam! ...I kad se svet srusi, na
starom mestu bicu sam... Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi
ni siguran da si uopste plakao, niti da si dno dotakao... ...A nagao
kakav jesam, slagao sam sebe da si laz, i vratio se svojim starim
stazama... Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili: i dalje
isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka, nikad izvan svog toka...
Mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece. I dan je taj sto me
vara, plavetnilo neba misli skrece. ...A onda padne noc, prokleto dugi
sati, sakatim srcem shvatim: sitnice, ponos, inati nece mi dati da
pratim trag - a znam: sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!! Trazim te, sanjam te
pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima, u stanovnicima nekih drugih
svetova - gde je nas? Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti... Jedina moja,
tebi koja odavno nisi jedina: svaka sekunda kao godina, al' barem znam
na cemu sam, i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan
pred svima, iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima! ...I
kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim. Oprosti sto
nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim... A i sta ce ti to
od mene? Sve uspomene s kaputa stresi, samo budi to sto jesi, tu gde si
... Sta god da se desi, ti budi ok i nikad ne saznaj kako to boli kad
nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis, i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja,
mastanja i sanjanja i znati da ih prati... I ko zna... Mozda jednom
nadjes me, tamo gde prestajem ja, gde pocinjes ti, gde stali smo mi,
gde sada su drugi... ...Ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika
i pogled leden... ...Iako te je taj neznanac nekada voleo vise od
sebe...
Sada znam, nemam te, a ti bila si mi sve... Mirno spavaj
tu, jednu stvar znaj: zauvek ja cuvam te... Bila je sa nama, ona bila
je tu. Svaki dan se nje secam, ja mislim na nju. I na taj dan kad je
bila u gradu, negde sela je s drugaricom da ubiju dosadu. Posle par
minuta usli su neki dripci, poceli da pucaju, samo culi su se krici...
Ona pala je na zemlju, krv je svuda oko nje, njeno telo se ne pomera,
puls udara sve jace... I nikog nije bilo da joj pomogne... Svi su
pobegli, one ostale su same... Ali uspele su nekako da izadju na ulicu
i same se odvezu u najblizu bolnicu. Tamo su dobile svu najvecu pomoc,
lekari su se borili za nju celu noc. Al' njen je puls padao i bilo je
jasno, i pored prevelike borbe za nju je bilo kasno... Umrla je iste
noci u najgorim mukama... Umrla je mojoj sestri na rukama... Sada znam,
nemam te, a ti bila si mi sve... Mirno spavaj tu, jednu stvar znaj:
zauvek ja cuvam te... A jos od malena ona bila je sama, ceo njen zivot
bio je kao drama. I oca i majku je davno izgubila, za svaki svoj dinar
ona krvavo se borila. Da bi nesto zaradila u zivotu... Sudbina je sve
to prepustila idiotu koji je prisao i pucao tek tako, uzeo njen zivot i
izvuk'o se lako... Ali ipak posle par dugih godina, i po njega je dosla
crna sudbina... Kad nije ni sanjao, kad se najmanje nadao, momci prisli
su iz mraka- on je stradao... Znam da si gore, i da sve gledas. Sada
mozes mirno da spavas... I samo jednu stvar znaj: on ce u pakao bebo,
ti ces u raj... Sada znam, nemam te, a ti bila si mi sve... Mirno
spavaj tu, jednu stvar znaj: zauvek ja cuvam te...
Home 
Subject: .......... 
Sat Jun 13, 2009 12:04 pm